Аутомобил је опремљен сувим, једнолименим квачилом, трајно затвореног типа, са централном притисном опругом и пригушивачем торзионих вибрација (амортизер) на славе погону.
Квачило се налази на замајцу 7 (пиринач. 56) и покривен је алуминијумским кућиштем радилице, који је причвршћен за блок мотора. Од бочне стране мотора до крајње површине кућишта квачила, горњи и доњи поклопац се наслањају, на полеђини - кућиште мењача. На унутрашњој страни горњег поклопца заварена је скала 9 са поделама, а на замајцу је направљена ознака. Према мими постављеној и проверите тренутак паљења. У ту сврху у горњем делу кућишта квачила постоји отвор за преглед. Поред тога, на врху картера 1 налази се отвор за пластичну чауру 14 виљушке за отпуштање квачила. Доњи крај виљушке лежи на металној чаури 2 која је утиснута у отвор кућишта квачила.
Сл. 56. Склоп квачила:
1 - кућиште квачила; 2 - потпорни рукав виљушке за отпуштање квачила; 3 - виљушка за отпуштање квачила; 4 - лежај за отпуштање квачила; 5 - погонски диск; 6 - улазна осовина мењача; 7 - замајац; 8 - потисна плоча; 9 скала за проверу времена паљења; 10 - вијак за причвршћивање спојнице на замајац; 11 - поклопац квачила; 12 - опруга притиска квачила; 13 - лежај улазног вратила мењача; 14 - чаура виљушке за отпуштање квачила; 15 - опруга за повлачење полуге виљушке квачила; 16 - полуга виљушке за отпуштање квачила.
Водећи део квачила је нераздвојни склоп, који се састоји од кућишта 11, потисне плоче 8, притисне опруге 12 и низа других делова. Овај склоп је причвршћен за замајац са шест вијака 10. Тачност уградње склопа на замајац је обезбеђена са три клина.
Потисна плоча 11 (пиринач. 57) повезана је са три пара еластичних плоча 12 са кућиштем 13 квачила. Оваква еластична веза обезбеђује пренос обртног момента са кућишта квачила на потисну плочу, као и аксијално померање потисне плоче у кућишту када се квачило отпусти. Осим тога, спојне плоче, због своје еластичности, при отпуштању квачила скрећу потисну плочу са гоњеног диска.
Сл. 57. Квачило (детаљима):
1 - погонски диск; 2 потисна игла; 3 - чвориште погоњеног диска; 4 - предња плоча пригушивача торзионих вибрација (амортизер); 5 - фрикционе облоге; 6 - опруга амортизера; 7 - фрикциони прстен; 8 - потпорни прстен; 9 - опружна подлошка; 10 - задња амортизер плоча; 11 - потисна плоча; 12 плоча која повезује поклопац квачила и потисну плочу; 13 - поклопац квачила; 14 - потпорни прстенови потисне опруге; 15 - опруга притиска; 16 - лежај за отпуштање квачила; 17 - лежај за отпуштање квачила; 18 - виљушка за отпуштање квачила; 19 - спојна опруга виљушке и квачила лежаја за отпуштање квачила.
Због круте везе предњег дела квачила са замајцем, обртни момент са њега се преноси директно на делове предњег дела квачила, како у укљученом тако и у искљученом положају.
Поклопац квачила 13 - челик, жигосан. На спољној прирубници кућишта налазе се рупе за завртње и клинове који га причвршћују за замајац, а на унутрашњој прирубници има дванаест избочина чији су крајеви савијени унутар кућишта за 100...110°. Због тога се формирају утичнице за потпорне прстенове 14, који су заварени за кућиште квачила. Ови прстенови су ослонци за потисну опругу 15, у односу на коју се она отпушта када се квачило отпусти.
Притисна опруга је утиснута од опружног лима у облику скраћеног конуса. Унутрашњост потисне опруге има радијалне прорезе који се завршавају квадратним рупама. Избочине поклопца квачила улазе у ове рупе, које се затим савијају. Прорези формирају латице на површини опруге, које делују као полуге за отпуштање квачила. Крајеви латица на месту контакта са лежајем за отпуштање квачила су савијени до заобљености.
Притисна плоча 11 је ливено гвожђе. Има три ушице са рупама за заковице, које служе за причвршћивање еластичних плоча 12. На прстенастом избочењу диска има дванаест вентилационих прореза.
Погонски део квачила састоји се од погонског диска 1 састављеног са фрикционим облогама 5 и пригушивача торзионих вибрација (амортизер). Погоњени диск је челични, са коврџавим прорезима који га деле на осам латица. Свака латица има равну површину и два савијања (избочине), због чега површина челичног диска има таласаст облик. Да би се одржао овај облик, фрикционе облоге 5 су закиване за сваку латицу независно једна од друге, једна за конвексни део латице, друга (супротно) - на равну површину. Главе заковица су закопане у рупице облога, а њихове шипке су закиване са стране диска. На супротној облоги се праве рупе за приступ заковицама.
Конвексни део латица ствара неуједначен специфични притисак на површини облога и површинама замајца и потисне плоче у контакту са њима: већи је испод конвексног дела латице, а мањи у размацима између њих. Тек након што је погонски диск потпуно компримован, специфични притисак на овим површинама се изједначава, чиме се обезбеђује несметано укључивање квачила. У овом случају, првобитно вођени диск клизи у односу на површине замајца и потисне плоче, а преносни обртни момент се постепено повећава. Ово штити делове мењача од преоптерећења и доприноси глатком стартовању аутомобила.
Погонски диск је преко делова пригушивача торзионих вибрација повезан са главчином 3, чиме се ствара еластична веза између њих. Потреба за пригушивачем вибрација је узрокована следећим. Са наглом променом брзине аутомобила, ударцима у неравнине на путу, наглим укључивањем квачила, а такође и због неуједначеног обртног момента током четворотактног циклуса мотора, долази до динамичких оптерећења у мењачу аутомобила, што доводи до увртања (одмотавање) преносна вратила. Неуједначен обртни момент мотора може изазвати значајна преоптерећења у преносу услед појаве торзионих вибрација и резонанције када се фреквенције пренетих оптерећења поклапају са природним фреквенцијама мењача. Еластичне осцилације преносника доводе не само до појаве буке у механизмима и склоповима, већ и до опасних вибрација, понекад и до ломљења делова, када амплитуде осциловања достигну велику вредност. Енергију торзионих вибрација апсорбује апсорбер (амортизер).
Садржи: предње 4 и задње 10 плоча, опруге 6, потисне клинове 2, фрикционе прстенове 7, потпорни прстен 8 и опружну подлошку 9. Наведени делови повезују главчину 3 са погонским диском 1. Прирубница 3 је причвршћена између тарних прстенова 7 плочама 4 и 10, који су међусобно повезани и са погонским диском потисним прстима 2 (заковице). Ови прсти слободно пролазе кроз три потковичаста изреза на прирубници главчине и ограничавају угао ротације погоњеног диска (заједно са пригушним плочама) у вези са чвориштем. Фрикциони прстенови 7 (један челик, други фрикциони материјал) су притиснути на прирубницу главчине са конусном опружном подлошком 9 кроз потпорни прстен 8 силом која обезбеђује померање погонског диска у односу на главчину (до врхова прстију) при обртном моменту од 12 кгф-м. Додатни отпор ротацији диска 1 у односу на главчину стварају три пара опруга 6 различите еластичности и боје (премази), положене у правоугаоне прозоре главчине, диска и плоча 4 и 10. Опруге исте боје налазе се једна наспрам друге. Од испадања из прозора главчине и диска, опруге су причвршћене прозорима у плочама 4 и 10, чија је величина мања од пречника опруга.
Пригушење торзионих вибрација настаје услед сила трења које настају када се диск 1 и плоче померају у односу на главчину 3 и због еластичности опруга. Амплитуда дејства еластичног елемента пригушивача торзионих вибрација ограничена је са три прста 2, који се наслањају на потковичасте изрезе главчине.
Квачило се искључује помоћу кабла, сила од које преко полуге 16 (види сл. 56) се преноси на лежај за отпуштање квачила 4.
Склоп квачила са лежајем за отпуштање квачила налази се на чаури за навођење, која се својом прирубницом нагиње ка кућишту квачила. До избочина квачила са опругом 19 (види сл. 57) притиснута је виљушка 18 квачила. Она укључује 2 чахуре (види сл. 56) и 14. Излазна тачка полуге из картера је заптивена заштитним поклопцем.